Teme su kompleksne i nisu namenjene onima koji bi samo da vire kroz ključaonicu tuđih života. One su rezervisane isključivo za one koji već dugo nose teret na sopstvenim plećima i koji su konačno spremni da otključaju brave svojih podsvesnih programa. Ako niste spremni da stanete pred sopstveno ogledalo, zastanite – ovaj put nije za svakoga.
Stres i sterilitet
Mladi bračni parovi se danas sve češće susreću sa fenomenom neplodnosti koja nema organskog uzroka i ne može se ničim objasniti. Pored nekoliko godina braka i sijaset pokušaja, supruga ne ostaje u drugom stanju i ako sve medicinske analize ukazuju da njihovi reproduktivni organi sasvim normalno funkcionišu. Zabrinuti su, frustrirani osećaju se nepotpuno, nefunkcionalno, u njima raste nekakva tiha uznemirenost, blaga anksioznost, gube želju za druženjem sa parovima koji imaju decu, povlače se u sebe.
Javljaju se stručnjacima za reproduktivno zdravlje, redovno odlaze na kontrole, na savetovanje, prihvataju preporuke, šta, kada, kako i koliko. Pridržavaju se uputstava koje im urolozi, ginekolozi i psiholozi daju, disciplinovani su, poslušni, ali do oplodnje nikako ne dolazi. Kako, zašto ne znaju, i sve su više ubeđeni da ni lekari koji ih leče ne znaju uzrok njihovog problema.
Zvanični podaci ukazuju da 10% uzroka neplodnosti i dalje ostaje nepoznato. Pretpostavlja se da je ovaj procenat znatno veći, kako praksa pokazuje, i da se sa godinama uvećava.
Problem ne nastaje samo kod prirodne oplodnje (koitus) već i kod VTO, gde materica ne prihvata veštački oplođenu jajnu ćeliju?
Lekari nemaju objašnjenje za ovu pojavu, ne mogu definisati uzrok i ovu situaciju karakterišu kao psihogeni sterilitet.
Psihogeni sterilitet se javlja kada stres, anksioznost ili depresija ometaju začeće uprkos urednim fizičkim nalazima.
O odnosu između stresa i psihogenog steriliteta raspravlja se već godinama. Žene sa ovim problemom prijavljuju visok stepen anksioznosti tako da je nesporno da neplodnost izaziva visok nivo stresa. Međutim, ono što je manje jasno jeste, da li stres uzrokuje neplodnost?
Najnovija istraživanja su dokumentovala efikasnost psihološke podrške radi smanjenja psihološkog stresa, čime je znatno povećana stopa trudnoće. Teorija da psihološki stres izaziva taj ženski psihogeni sterilitet počinje da isplivava na površinu. Evo i jedne naučne studije koja se time bavi.
Evo još jedne studije koja implicitno navodi na isti trag, na psihološki stres kao uzrok neplodnosti koju Pub Med obrađuje.
Istraživanja ove naše studije rađene u SGB Beograd pokazuju da se uloga stresa već u praksi dokazuje
„Utvrđeno je da u fazi stimulacije jajnika, koja je posebno izazovna za biološku spremnost organizma kod žene, povećanje anksioznosti za jednu mernu jedinicu, umanjuje za 33 % šansu da žena zatrudni. U fazi vađenja jajnih ćelija, stres preuzima značajnu dijagnostičku ulogu, te ukoliko nivo stresa poraste za jednu mernu jedinicu, šansa da žena zatrudni je 17% manja.“
Niko međutim, ne postavlja pitanje otkud dolazi stres i anksioznost kod tih žena koje se bore da postanu majke? Ko ga dozira i zašto?
Posmatrajući prirodu i njene tajne, možemo jasno uočiti sličan obrazac ponašanja u životinjskom svetu. U nepovoljnim uslovima koji vladaju životnom sredinom, ekstremna suša, ekstremna hladnoća i sl, mnoge životinjske vrste upadaju u stanje “ stresa i anksioznosti“, što automatski uslovljava „psihogeni sterilitet“.
Evolutivna logika sama nalaže da nema svrhe trošiti snagu i resurse na rađanje potostva koje će u nepovoljnim uslovima brzo uginuti?
Dovoljno je da se zapitate: zašto se mladunci u prirodi ne rađaju u januaru već u aprilu i maju?
Čak šta više, srna na primer, ukoliko mart i početak aprila budu okovani snegom, može da prenese, da prolongira, odloži rađanje laneta i do mesec dana, dok ekstremni uslovi ne prođu? Deluje kao naučna fantastika zar ne ? Šta mislite ko upravlja ovim procesima i na koji način?
Sam Biološki algoritam (podsvesni procesor) ovo reguliše naravno i ne trebamo sumnjati u njegov sud, procenu i efikasnost da sačuva i produži život. Intelekt koji ga je dizajnirao je nemerljiv, jer sadašnji nivo naučno tehnološkog znanja daleko zaostaje u odnosu na njegove zakonitosti i mehanizme delovanja.
Mi ćemo ovde prvi put analizirati podsvesni algoritam žene i njegov uticaj na psihogeni sterilitet.
Na osnovu svega napred navedenog možemo zaključiti da taj neki unutrašnji nemir, ta anksioznost, taj psihološki stres nepoznatog uzroka, definitivno može biti razlog zašto trudnoća izostaje. Šta nam je dalje činiti?
Moramo otkriti uzrok ili uzroke koji su pokrenuli anksioznost. Uzroke koji su podigli unutrašnju uzbunu, pokrenuli uznemirenost, anksioznost i stres. Pronaći odgovor na pitanje – zašto se dešava to što se dešava? Ukoliko to ne rešimo čeka nas Hladna postelja i emocionalno udaljavanje koje sa sobom nosi bol, tugu i razdvajanje.
Odgovor na ovo pitanje nećemo naći ovde na površini, već moramo ući dublje, u podsvesnu zonu, u sam algoritam koji upravlja celom ovom operacijom. Tamo gde se nalazi uzrok, naći ćemo i rešenje.
Da li je ovaj put i suviše težak i zašto niko ne ide tim putem ? Postoji li prečica ? Videćemo u daljem tekstu.
Ko određuje hoće li doći do začeća ili neće ?
Biološki algoritam žene ima i te kako sofisticirane mehanizme sprečavanja začeća. Taj podsvesni program „spreči začeće“ aktivira se u dva slučaja :
Nepovoljni uslovi za preživljavanje: Rat, ekstremna suša, migracije, kataklizmične situacije (požari, poplave, pandemije) u kojim ljudi ostaju bez resursa, bez prebivališta, hrane, bez sigurnosti. Evolucija je škrta ona neće trošiti resurse (trudnoća od 9 meseci) ako su šanse za preživljavanje novorođenčeta male?
Aktivacija genetskog filtera: Detekcija mogućnosti (verovatnoća) rađanja malformativnog potomstva
Žena koja ima strah od neizvesne budućnosti, loša finansijska situacija, kojoj visi otkaz i tehnološki višak nad glavom, kojoj je muž kockar, alkoholičar ili narkoman, šalje sve te signale svom centralnom podsvesnom „procesoru“ koji iste obrađuje i pokreće uzbunu preko svog centra zaduženog za bezbednost – Amigdale.
Amigdala dalje preuzima sistem i podiže uzbunu najvišeg nivoa, pumpa u krv kortizol i adrenalin, koji telo žene dovode u „bori se ili beži „mod. Ovi hormoni stresa pokreću sijaset drugih psiholoških i fizioloških mehanizama koji su samo delimično razjašnjeni.
Razlog podizanja ovog mobilnog stanja je pogađate – koitus, seksualni kontakt koji nosi mogućnost začeća.
Aktivira se dakle čitav jedan složeni mehanizam unutar tela žene sa ciljem – sprečiti začeće. Sprečiti trudnoću jer su aktivirani okidači Biološkog algoritma, okidači koji jasno sugerišu da će dete biti rođeno u nepovoljnim uslovima za opstanak i preživljavanje.
Rekli smo da srna neće okotiti lane u snegu već kada isti okopni i kada gora ozeleni.
A ženin „sneg“ je rekao sam: Nesposoban i lenj muž, alkoholičar, švaleraš, narkoman, kockar, prikriveni gej, grandiozni i ranjivi narcis, nedostatak novca, nezaposlenost, hipoteka na kuću, dugovi zelenašima, bez sopstvenog stana, rat na pomolu, pandemija korone, ekstremna suša, svakodnevne slike nasilja u medijima, stotine mrtvih ranjenih, ubijena deca u Gazi, isušena rečna korita, sravnjena naselja i gradovi usled zemljotresa, tornada, tropske oluje, izveštaji o saobraćajnim nesrećama, o atomskom ratu koji se priprema, sunčeve baklje, filmovi o konačnom Armagedonu i generalno filmovi i serije prepune ubistava, otmica, pljački, trafikinga, droge i nasilja.
Dodatni problem imamo kod mladih žena koje vuku traume iz detinjstva, koje su odrasle unutar Kuvanog gnezda, koje imaju blaže ili teže oblike PTSP-a i sl? Tu već imamo sve moguće opcije i strahove, od teškog porođaja, od same trudnoće, od smrti na porođaju, od pobačaja, od ostavljanja, izbacivanja iz stana, samohrane majke (smrt muža) i ko zna još čega već. Tu dolaze i fobije kojih ima sijaset i koje takođe mogu kod hipersenzitivnih osoba aktivirati prekidače za uzbunu Amigdale.
„Snega“ imamo koliko hoćete, teško je, gotovo nemoguće psihološki ustanoviti šta sve unutar ženske podsvesti aktivira odbrambeni mehanizam i program „spreči začeće“. Stoga su i lekarima koji se bave psihogenim sterilitetom vezane ruke praktično.
Greške koje nas koštaju živaca i produbljuju problem
Parovi koji imaju ovaj problem ulaze u program „lečenja“ steriliteta po preporukama lekara, koji stavljaju akcenat isključivo na fiziologiju. Psihološki efekat se namerno ili nenamerno zanemaruje još u samom početku. Rade se sve dostupne analize, proverava se hormonska slika, funkcionalnost ženskog reproduktivnog sistema, brojnost i pokretljivost spermatozoida i dr. Sve je u najboljem redu što se fiziologije i morfologije tiče, ali do oplodnje ne dolazi.
I onda se kreće sa pogrešnom taktikom – procedurom koja će dovesti par, a ženu pogotovu do maksimalne frustracije.
Prate se parametri, ovulacija, uzimaju hormonske analize i određuje tačan momenat seksualnog kontakta, koji će „osigurati“ začeće. Lekar određuje momenat kada par treba da uđe u bračnu postelju i začne bebu? Ova procedura ne samo da je nefunkcionalna, već predstavlja „šamar“ ženskom Biološkom algoritmu doslovce!
„Ti nisi sposoban da obaviš oplodnju, evo ja ću to da učinim, na osnovu precizno naučno-medicinskih parametara koje sam dobila“
To je kao da ste ošamarili Evoluciju bukvalno, programu koji je dizajniran da kontroliše i omogući oplodnju rekli ste da je „glup“, nesposoban i da ste pametniji od njega, da ćete uraditi nešto što je isključivo njegov posao ?
I naravno, svaki takav u minut programirani pokušaj začeća završava se neuspehom, što dodatno podiže nivo frustracije i stresa kod žene.
Zaboravljamo osnovni postulat vezan za ljudsku reprodukciju – seksualni čin i začeće je spontani proces koji ne kontroliše naš prefrontalni misaoni korteks. Oplodnja je u domenu podsvesne kontrole i orbitofrontalnog korteksa ljudskog mozga uslovljena visokim dozama oksitocina i tu je Biološki algoritam rigorozan i nepokolebljiv.
Mi radimo nešto što ne treba da radimo, nešto za šta je zadužena naša podsvest a ne naša svest? Kada žena kaže mužu: „Evo, izmerila sam temperaturu, hormoni su na nivou – sada je trenutak“, njen podsvesni program to vidi kao sistemsku grešku. Kao anomaliju čak, jer neko drugi donosi odluke koje su isključivo njegova ingerencija.
Zamislite sad situaciju gde vi jednostavno sami određujete kada ćete variti hranu, kada ćete se izmokriti, kada defecirati, zaspati, seksualno se uzbuditi, zaljubiti? Šta mislite hoće li vam uspeti?
Šta mislite kada bi stonoga svesnim delom svog mozga pokušala da kontroliše i upravlja kretanjem svojih nožica ? Suluda ideja priznaćete, i nemoguća misija naravno.
Govorim o sukobu između svesnog uma koji koristi logiku, podatke i planiranje (prefrontalni korteks) i autonomnog nervnog sistema (Biološki algoritam), koji upravlja biologijom kroz milione godina evolucije.
Kada svest pokuša „nasilno“ da preuzme funkciju podsvesti, dolazi do blokade – grča ili onoga što psiholozi zovu „paraliza analizom„. Zašto činimo nasilje nad sopstvenom biologijom je pitanje za širu diskusiju?
Seksualno uzbuđenje (strast) je sastavni i nezaobilazni deo algoritma podsvesnog programa oplodnje. Generiše ga vaš orbitofrontalni korteks zadužen za emocije. Ne možete se seksualno uzbuditi ako razmišljate o uzbuđenju (sad ću se uzbuditi, sad ću postići erekciju, sad ću je oploditi). Vaš misaoni korteks mora biti isključen kako bi vam uzbuđenje i želja prostrujali venama. Ako nema tog uzbuđenja – zaboravite na oplodnju.
Zašto ? Zbog toga što seksualni odnos nije sagorevanje kalorija, gimnastika u krevetu, horizontalni fitnes, antistres terapija, prirodni bromazepam, krevetni aktivizam i razmena telesnih tečnosti. Seksualni odnos je komunikacija i sinergijska aktivnost dva tela u svrhu reprodukcije.
Na temi Biologija bliskosti sam pisao o Rajsferšlus modelu koji plastično opisuje ovu komunikaciju i sinergiju. Seksualno uzbuđenje muškarca je ključni „zub“ rajsfešlusa na koji se naslanja seksualno uzbuđenje partnerke. Energija (napon) pokreće proces seksualnog kontakta i oplodnje, ako nema napona, ako struja ne poteče venama i muškarca i žene tokom seksualnog čina – neće biti ni oplodnje.
Biološki algoritam je taj koji prati sve parametre ( a ne vaš lekar, stručnjak za reproduktivno zdravlje) i on je taj koji uključuje prekidače. Kalendar ovulacije definitivno ubija plodnost jer ga prati vaš misaoni prefrontalni korteks koji nikako ne sme u to biti uključen. Zaključujemo da je Biološki algoritam „general“ na ovom podsvesnom frontu, komandant koji čvrsto drži komandu u svojim rukama i ne dopušta da bilo ko drugi donosi odluke koje je Evolucija njemu poverila.
Stoga je svaki pokušaj oplodnje bez njegovog angažovanja i kontrole unapred osuđen na neuspeh. Aktivira se amigdala i kortizolska kaskada gde dolazi do masovnog lučenja ASA (Antispermalna antitela) koja neutrališu i onesposobljavaju spermatozoide, tako da ni jedan ne uspeva da prođe kroz cervikalni kanal do materice.
„Spreči oplodnju“ – program
Sada ćemo analizirati ovaj evolutivni i epigenetski mehanizam — kako svesni i podsvesni signali iz surovog okruženja (rat, muž narkoman, kataklizma, zelenaški dug) pokreću Biološki algoritam žene da nesvesno „zaključa“ reprodukciju, koristeći sopstveni imuni sistem pomoću ASA .
Klasična medicina ASA posmatra mehanički (upale/infekcije) dok evoluciona biologija i psihoneuroimunologija (PNI) prepoznaju da su stres, opasnost i glad najsnažniji signali za aktivaciju „biološkog kočionog sistema“ kod žena.
Evo kako se odvija taj proces bez prisustva bakterija i virusa:
1. „Biološki algoritam“ i teorija životne istorije (Life History Theory):
Iz ugla Evolucije, donošenje potomstva na svet u uslovima kataklizme, rata ili gladi je reproduktivno samoubistvo. Ako resursa nema, i majka i dete će umreti. Zato ženski organizam poseduje „algoritam za procenu rizika“, poseban program koji procenjuje verovatnoću preživljavanja tek rođenog potomstva.
Kada signali iz okruženja (psihološki pritisak, prizori nasilja, miris straha) stignu do mozga, aktivira se HPA osa (hipotalamus-hipofiza-nadbubrežna žlezda). Mozak šalje telu jasnu komandu: „Okruženje je neprijateljsko – preživljavanje individue je prioritet – reprodukcija se gasi.“
2. Veza sa ASA i imunološkim „Genetskim Filterom“.
Kako tačno stres i negostoljubivo okruženje mogu podstaći stvaranje ASA kod žene bez spoljnih infektivnih agenasa? Ključ je u neurotransmiterima, mastocitima i promeni lokalne imunološke tolerancije u cerviksu.
Pad imunološke tolerancije (Shift sa Th2 na Th1 profil):
Da bi žena uopšte ostala trudna, njen imuni sistem u reproduktivnom traktu mora biti u stanju „tolerancije“ (Th2 dominacija), kako ne bi napao spermatozoide koji su 50% strano tkivo. Ekstremni psihološki pritisak i visok kortizol/adrenalin prebacuju imunitet u odbrambeni, hiper-reaktivni mod (Th1 dominacija). Cerviks prestaje da bude „gostoljubiva kapija“ i postaje „odbrambeni bedem„.
Mastociti i neurogeni inflamatorni odgovor:
Pod uticajem psihološkog stresa, nervni završeci u cervikalnom tkivu oslobađaju supstancu P i druge neuropeptide. Oni aktiviraju lokalne imunološke ćelije – mastocite (bez prisustva bakterija ili virusa). Ove ćelije počinju da tretiraju proteine sperme kao pretnju i kreću u napad na njih.
Pri prvom kontaktu sa spermatozoidima, imuni sistem devijantno reaguje i stvara ASA, formirajući trajni imunološki filter.
Genetski filter / Selekcija kompatibilnosti:
U uslovima ekstremnog stresa, ovaj filter postaje još rigorozniji- prelazi u hiperaktivan mod. Imuni sistem žene propustiće samo spermatozoide koji imaju idealnu genetsku kompatibilnost (preko HLA/MHC sistema gena) sa njom, kako bi se osiguralo da potencijalno potomstvo ima vrhunski imunitet za preživljavanje. Ako sperma partnera ne ispunjava taj „kriterijum super-kompatibilnosti“, ASA je eliminišu na samom ulazu.
3. Širi mehanizmi blokade. Ako ASA ne uspe u potpunosti da blokira prolaz, Biološki algoritam žene u stresnim uslovima aktivira paralelne sisteme zaštite:
Hiper-viskozna sluz (Fizička barijera): Visok kortizol formira neprijateljsku cervikalnu sluz tako što menja pH vrednost i gustinu sluzi grlića materice, čineći je gustom i neprohodnom za spermizotoide, čak i bez prisustva antitela.
Psihogeni spazam jajovoda: Hronični stres i kortizol aktivira simpatički nervni sistem, izazivajući privremene grčeve (spazme) glatkih mišića jajovoda koji fizički blokiraju prolaz jajne ćelije ili spermatozoida.
Hiperprolaktinemija uzrokovana stresom: Emotivni pritisak i hronični stres i kortizol podižu nivo hormona prolaktina, koji direktno koči sazrevanje folikula.
Psihogena amenoreja (gašenje ovulacije): Ako su stresni uslovi ekstremni, visok nivo kortizola i adrenalina blokira lučenje GnRH (gonadotropin-oslobađajućeg hormona) u mozgu, jajnici ulaze u „hibernaciju“, ovulacija prestaje, i telo privremeno gasi reproduktivnu funkciju.
Rani embriotoksični efekat: Ako do oplodnje ipak dođe, povišeni nivoi proinflamatornih citokina (pod uticajem kortizola) u materici mogu delovati toksično na blastocistu, sprečavajući implantaciju za zid materice. To je evolutivni osigurač koji između ostalog sprečava razvoj trudnoće u gladnim godinama.
Zaključujemo da je visok nivo kortizola ključni faktor (radilica) „spreči oplodnju“ podsvesnog programa, hormon koji direktno promoviše psihogeni sterilitet kod žene, i da je njegova neutralizacija jedini put ka rešenju problema psihogene neplodnosti. Kako to efikasno uraditi, videćete u nastavku teksta.
Imuni sistem kao produžena ruka psihe
Imuni sistem žene u reproduktivnom traktu ne funkcioniše odvojeno od njene psihe i percepcije spoljnog sveta. U uslovima rata, gladi i kataklizme, mozak signale opasnosti prevodi u imunološki jezik. Podizanje nivoa ASA u cervikalnoj sluzi u takvom scenariju nije „greška“ ili „bolest“, već sofisticirani evolutivni algoritam i zaštitni filter koji sprečava trošenje dragocenih resursa majke na potomstvo koje u tom trenutku nema šanse da preživi.
Ovo nam jasno govori ko suštinski upravlja telom žene, od rođenja do smrti, i da su procedure koje sprovodite „sad ćemo napraviti bebu“ suprotne vašoj suštinskoj biologiji. Stoga, nije ništa čudno što vam ta operacija ne donosi rezultat, nemojte očajavati zbog nečega što radite pogrešno.
Pronaći okidač na koji je prefrontalni korteks žene reagovao i aktivirao uzbunu jako je teško (mada ne i nemoguće), pogotovu ako je „iskopan“ iz podsvesne memorije.
Jednom kada imuni sistem žene usled psihološki projektovane ekstremno stresne situacije (šta ako umrem na porođaju) – prepozna spermatozoide kao opasnost, on stvara takozvane memorijske B-ćelije.
Ove ćelije se trajno nastanjuju u limfnim čvorovima karlice i lokalnim tkivima reproduktivnog trakta.
One konstantno proizvode ASA i luče ih u cervikalnu sluz (sekret grlića materice), gde spermatozoidi upadaju u već spremnu „zasedu“ antitela koja ih čekaju u sekretu.
Sam koitus deluje kao provokacija koja intenzivira taj proces. Kada nova sperma dospe u reproduktivni trakt, memorijske ćelije dobijaju signal – „neprijatelj je ponovo tu„. Što podstiče imuni sistem da pojača proizvodnju i stvori još veću količinu (titar) antitela.
Sistem se brani od „smrti na porođaju“ tako što onemogućuje oplodnju. Bez obzira što je signal lažan. Program ga je uzeo za ozbiljno i odreagovao na osnovu svog algoritma.
Ovo ne znači da je žena sterilna, sterilna je samo za tog partnera prema kom je nesvesno stvorila inhibiciju. Sa drugim partnerom (ukoliko opet ne uključi svoj prefrontalni misaoni korteks u kritičnom trenutku) će sasvim normalno zatrudneti.
Sada ćemo analizirati posebno dizajniran program oplodnje koji isključuje taj famozni prefrontalni misaoni korteks ženskog mozga i eliminiše višak kortizola.
Duboki orgazam kao lek za psihogeni sterilitet
Od stresa se ne može pobeći, razlikujemo se samo po tome što neki ljudi imaju niži a neki viši prag osetljivosti na stres. Stres prati našu vrstu još od samog praskozorja njenog nastanka, i onaj napred navedeni „sneg“ koji brine savremenu ženu, nije ništa u poređenju sa stresnim situacijama sa kojima su se nosile žene naših predaka pre milion godina na primer. Život u divljem okruženju sa mišićima i zubima mnogo manjim od predatora, bez ikakvog konfora i sigurnosti, sa nesigurnošću da ćete dočekati novo jutro uopšte, nosio je sa sobom konstantni stres.
I pod takvim izrazito stresnim uslovima trebalo je produžavati vrstu naravno, inače bi već odavno nestali sa lica ove naše plave planete.
Evolucija se stoga pobrinula i osmislila savršen program koji stimuliše i omogućuje oplodnju čak i u izrazito stresnim uslovima – ženski Duboki orgazam.
Primećujemo da se u celoj ovoj priči o začeću i psihološkim inhibicijama zanemaruje najvažnija stvar – ženski orgazam. Namerno ili slučajno ženski orgazam se ne istražuje dovoljno, a kako statistike pokazuju mali procenat žena ga u razvijenom svetu danas doživljava – tek svaka treća žena. Statistički podaci i istraživanja na temu – koliko žena iskusi „malu smrt“ tokom svog života su iz nekog razloga tabu tema ?
Zašto baš u razvijenom svetu? Pa to je sad svima jasno – zbog konstantno prisutnog stresa kod ženske populacije i narativa da orgazam „nije obavezan“ i da je oplodnja moguća i bez njega? Kada vas konstantno bombarduju ovim dezinformacijama, vi jednostavno prestanete da istražujete i borite se za ograzam, pogotovu u situacijama psihogene neplodnosti.
Dolazimo u situaciju da se sistematski odbacuje prirodni način, metod sigurne oplodnje koji je Homosapiensa doveo do fascinantne brojke od 8,3 milijarde jedinki koje hodaju danas planetom. Za ne poverovati, pogotovu sa aspekta psihogene neplodnosti.
Koliko danas lekara koji leče neplodnost preporučuje Duboki orgazam kao terapiju ?
Opisaću vam u daljem tekstu ne bilo koji orgazam (ima ih više a razlikuju se po intenzitetu) već Duboki orgazam – „malu smrt“ ( la petite mort). Orgazam koji potpuno isključuje sve svesne i podsvesne inhibitore (kočnice) koje sprečavaju oplodnju, i omogućuje da spermatozoidi dopru do jajne ćelije.
Duboki orgazam kod kog dolazi do snažne stimulacije hipotalamusa putem vagusnog nerva (ne putem kičmene moždine) gde u sekundi hipotalamus doživljava eksploziju i oslobađa masivne, pulsirajuće količine oksitocina. Taj oksitocinski „tornado“ izaziva snažne grčeve materice koji prate osećaj velikog pražnjenja i mozak preplavljuje osećajem snažne euforije.
Tom prilikom dolazi do kraćeg gašenja nekih moždanih funkcija koje žene opisuju kao duboki mrak ispunjen mirom i spokojom, praćen osećajem bestelesnosti i nestajanja. Nakon vraćanja svesti telo žene je nepomično, bez energije u mišićima, par minuta, dok se kompletan reset na nivou svih telesnih ćelija ne završi.
Stanje „anestezije“ i gašenja svesti koje izaziva duboki vagusni orgazam drastično menja biohemiju celog ženskog tela. Kada se isključi amigdala (centar za strah) i telo preplavi oksitocin, nivo kortizola (hormona stresa) pada na nulu.
Visoki nivoi kortizola dokazano grče jajovode i čine unutrašnjost materice neprijateljskom za implantaciju oplođene jajne ćelije.
Vagusni orgazam pak, neutrališe kortizol i priprema zid materice za prihvat i povezivanje blastociste. Duboki orgazam je evolutivni prekidač koji telo iz stanja „preživljavanja“ prebacuje u stanje „prihvatanja novog života„. Bez tog dubokog fiziološkog i neurološkog reseta, telo bi biološki u velikom broju slučajeva odbacilo proces oplodnje.
Kako Duboki orgazam rešava psihogenu neplodnost?
Duboki, ispunjavajući orgazam (mala smrt) ima fascinantan, trenutan i moćan efekat na reproduktivnu biologiju žene. Iako duboki orgazam ne može preko noći da obriše već postojeća antitela (ASA) koja su se mesecima stvarala u limfnim čvorovima, on u tom specifičnom trenutku dramatično menja mehaniku i hemiju reproduktivnog trakta, povećavajući šanse za oplodnju čak i u neprijateljskom okruženju.
Evo šta se tačno dešava u telu tokom i nakon takvog orgazma:
1. Efekat na ASA (Imunološko primirje)
Eksplozija oksitocina i endorfina tokom dubokog orgazma deluje na „isključivanje alarma“ u telu.
Akutni pad kortizola: Oksitocin trenutno preplavljuje mozak i nadbubrežne žlezde, sekvencijalno obarajući nivoe kortizola i adrenalina. Imuni sistem žene dobija hemijski signal da je okruženje maksimalno bezbedno.
Smanjenje agresivnosti sekreta: Pod uticajem oksitocina i opuštanja parasimpatičkog nervnog sistema, menja se pH vrednost i viskozitet cervikalne sluzi. Sluz postaje vodnjavija i prohodnija. Iako su ASA i dalje prisutna, promenjena mikrosredina otežava antitelima da se efikasno vežu i „zarobe“ spermatozoide.
2. Efekat na oplodnju (Mehanička i hemijska podrška)
Kada je reč o samom začeću, duboki ženski orgazam pokreće niz evolutivnih mehanizama koji su stvoreni upravo da bi se osigurala trudnoća:
Upsuck efekat (Efekat usisavanja): Tokom orgazma dolazi do ritmičnih, snažnih kontrakcija uterusa i grlića materice, praćenih naglim opuštanjem. Ovo stvara negativan pritisak (vakuum) koji bukvalno „usisa“ semenu tečnost sa dna vagine direktno kroz grlić u unutrašnjost materice.
Preskakanje „zasede“: Ovaj mehanizam je ključan kod problema sa ASA. Brzim usisavanjem, spermatozoidi bukvalno prolete kroz grlić materice gde je koncentracija ASA najveća. Time se vreme kontakta sperme sa antitelima u sluzi smanjuje na minimum, i oni bezbedno stižu u matericu gde ima znatno manje ASA.
Vaskularizacija i toplota: Orgazam izaziva ogroman priliv krvi u karlicu. Tkiva postaju toplija, prokrvljenija i bogatija kiseonikom, što ubrzava kretanje spermatozoida i stvara idealne uslove za preživljavanje jajne ćelije.
Evoluciona poruka: Telo bira trenutak sigurnosti. Iz ugla evolucije, ženski orgazam je bio i ostao moćan selektivni alat. Kada žena doživi duboki orgazam sa partnerom, njen nervni sistem šalje signal celom telu: „Sada smo bezbedni, opušteni, voljeni i podržani„. Taj nalet oksitocina privremeno suspenduje odbrambene (imunološke) mehanizme koji pod stresom pokušavaju da blokiraju trudnoću.
Zato se u praksi kod psihogene neplodnosti često dešava „čudo“ kada par ode na odmor, skloni se od pritiska i fokusira se isključivo na telesno zadovoljstvo, a ne na „pravljenje bebe“.
„Plivanje u dubokoj, toploj vodi zaborava gde racionalni um privremeno umire“ jedan je od opisa stanja u kom se žena nalazi tokom dubokog orgazma, što sasvim jasno govori da su svi strahovi, brige, sav kortizol, amigdala i sve postojeće kočnice i alarmi isključeni. U svrhu začeća novog života.
Buduće tate – rešite problem sami: Otključajte plodnost svoje partnerke.
Dok lekari mesecima vrte ženu kroz hladne laboratorijske analize, biologija nam poručuje nešto sasvim drugo: za rešenje ovog problema potreban je partner. Ključ Biološkog reseta vaše partnerke i uklanjanja te unutrašnje, stresom izazvane blokade nalazi se u vašim rukama. Dovesti ženu u stanje „male smrti“, gde sve brige i sav taj kortizol nestaju, nije samo pitanje tehnike, već pitanje stvaranja apsolutne sigurnosti vaše partnerke. Apsolutna sigurnost je jedan od ključnih „zuba“ onog rasferšlusa o kom sam pisao – bez kog nema začeća .
Ako vaša partnerka u vama nesvesno vidi izvor pritiska i napetosti („moramo uspeti večeras“), njeno telo će ostati u grču. Vi morate postati njen emotivni štit od spoljnog „snega“ i jedina sigurna luka u kojoj ona može potpuno da se opusti (apsolutna sigurnost).
Nemojte čekati da se brak udalji i postelja postane hladna. Prestanite da brojite dane na kalendaru i pretvarate intimnost u lekarski pregled, uključite se u život jer vaša uloga je ovde presudna. Život ne čeka on ide dalje sa ili bez vas, i nema reprizu.
Prijavite se na onlain konsultacije
Kroz individualne i partnerske koučing sesije, pomažemo muškarcima da prepoznaju skrivene kočnice kod svoje partnerke, uklone pritisak i stvore uslove za sigurno začeće. Naučićemo vas kako da joj darujete „malu smrt“, isključite amigdalu, obrišete kortizol i uklonite sve prepreke ka postizanju željenog rezultata.
Opušteno i bez pritiska, vaš imperativ je da partnerki pružite maksimalno zadovoljstvo a ne pravljenje bebe. Onog momenta kada zaboravite na bebu „čudo“ će se desiti, vaše čedo će vas samo iznenaditi kada psihološki pritisak nestane. Vratite se vašoj prirodi, uskladite se sa vašim Biološkim programom, to je najsigurniji put koji će vaš dom ispuniti dečjim smehom i radošću.
[👉 Zakažite onlajn konsultacije, potpuno anonimno i diskretno.
O autoru
Istražujemo ono što se prećutkuje, zaobilazi i izbegava, ne zbog forme, već zbog suštine. Fokus našeg rada su praiskonski algoritmi utkani u našu biologiju, koji upravljaju našom intimom, našim emocijama. Verujemo da je razumevanje tih osnovnih zakona način da se spreči erozija porodice i društva u celini. Ovaj blog je prostor za dešifrovanje procesa koji su stariji od reči, dekodiranje kodova koji nas suštinski definišu.
Dešifrujte algoritam – Kontakt
Autorska napomena i uslovi korišćenja
© 2026 [Život bez reprize]. Sva prava zadržana. Ovaj tekst i autentični koncepti (Imunološko primirje, Hladna postelja, Biološki reset, Duboki orgazam, Biološki algoritam) predstavljaju intelektualnu svojinu autora. Neovlašćeno preuzimanje sadržaja bez jasnog navođenja izvora i linka ka originalnom tekstu podleže zaštiti autorskih prava.